АПЕЛ - APEL

Драга и поштована Вера Угринова, како видим много вам је стало до светих српских дана да славите па Вам се обраћам ћирилицом како би Вам "дискретно" указао на ваше писање латиницом, неки би то рекл, хрватицом али то није мој проблем већ је мој проблем баш то што нешто светкујете а да не разумете поруку тог празника због које ми није до светковине у миру све док нам пола народа гладује и гуши у немаштини и својој сопственој крви! Да вас подсетим, ово је празник и за чињење доброг дела. Неко позове просијака са улице за своју трпезу неко учини неко друго добро а ја сам покушао својим апелом да учиним тако нешто или томе слично иначе би ми стао божићни дар у грлу. Не слави се мени док нам народ живи у оваквој беди и страху за свој опстанак или да му неби насилно поново отимали органе да би финанцирали своју криминалну терористичку организацију и ко зна шта још. Ово је празник да би се посветили прије свега својим мислима и приупитали себе дали смо и шта смо чинили свом ближњему шта смо поделили од свога малог или великог богатства са онима који су мање среће, према којима судбина није била тако милостива...Само се у чистој души може и у миру светкотовати. Уколико мирне душе прихватамо ово зло око нас и још нам је поред тога свега до свог комотног мира, празниковања онда нам душа личи на све друго до чисте. Приоритет није лични мир већ оно што чини човека човеком а само толико је човек, човек колико је спреман да разуме и невољнику у сусрет да потрчи без обзира који дан то био и који је то празник! Празник није празника ради већ да се подсетимо на добро и зло како би могли добро чинити у свако доба дана и ноћи празника ил непразника. Мислим да сам то на свој начин покушао колико сам био у праву долика ће ми бити и награда а тако и Вама! У том смислу, Христос се роди! ДН